Na potezu od 105 kilometara tokom planirane gradnje gasovoda Niš – Dimitrovgrad do sada je od 23 arheološka lokaliteta utvrđeno pet, kaže za Zonu plus direktor Zavoda za zaštitu spomenika Dušan Andrejević. Kako je istakao reč je o ruti Via Militaris odnosno o rimskom putu koji osim kroz Srbiju prolazi i kroz Bugarsku, a koji je vekovima bio glavni pravac za protok ljudi i robe između Evrope i Azije.

Više od 40 odsto radova je završeno na izgradnji gasovoda Niš – Dimitrovgrad. Na tom potezu od 105 kilometara očekuje se da se tokom radova naiđe na ukupno 23 arheološka lokaliteta, kaže direktor Zavoda za zaštitu spomenika Niš Dušan Andrejević.

“Arheolozi su još 2020. godine prošli celu tu trasu i utvrdili da postoji sumnja da će se naići na 23 lokaliteta. Do sada je utvrđeno pet na kojima će se raditi treća fza. Mi žurimo sve da zabeležimo da bi bili ispštovani rokovi gradnje”, objašnjava Andrejević.

To znači da će se zbog važnosti arheoloških otkrića trasa gasovoda možda malo pomerati što je i predviđeno planom izgradnje gasovoda. U svemu tome učestvuju i “Srbija gas” i Ministarstvo rudarstva i energetike.

“Najbitni je put Via Militaris koji je prelazio preko Niša, Sofije i radimo sve da sačuvamo deo”, ističe Andrejević.

Jedan deo miljokaza je zbog očuvanja i daljih istraživanja prevezen do Logora na Crvenom krstu gde trenutno radi deo arheologa. Podsetmo, Evropska unija je za izgradnju gasovoda od Niša do Dimirovgrada obezbedila 50 miliona evra bespovratnih sredstava, dok je Evropska investiciona banka odobrila našoj zemlji zajam od 25 miliona evra.

Kapacitet gasovoda će biti 1,8 milijardi kubika gasa godišnje, što predstavlja 60 odsto trenutne potrošnje gasa u Srbiji.